Бајка о рибару и рибици

Задатак је био да препричају бајку из улоге бабе, деде или златне рибице. Андреј се одлучио да то буде златна рибица што је било и најтеже јер је женски род, а он је дечак.

Бајка о рибару и рибици

(препричавање из улоге златне рибице)

На обали сињег мора живели су сиромашни баба и деда. Старац је пецао рибу, а баба је кувала јело. Живели су у старој и трошној колиби све до једног дана.

Деда је пошао на пецање надајући се да ће упецати рибе за ручак. Када је бацио мрежу у воду, све рибе су се уплашиле и почеле да је избегавају. Много њих се уморило, а ја сам, мислећи да неће више бити риболова, испливала на површину воде и изненађено упала у мрежу. Видела сам једног старца који је једва стајао у чамцу. Рекла сам му да ћу му испунити било коју  жељу, ако ме врати у море. Била сам радосна када ме је вратио у море не тражећи никакву жељу. Било ми је драго што сам га упознала. Следећег дана дошао је са бабиним жељама, које су свакога дана, бивале све веће.

Када сам чула нескромне бабине жеље, уморила сам се и наљутила. Највише ме је погодило када је хтела да буде царица мора, а ја да јој будем слушкиња. Жеље су јој биле претеране. Није ми било јасно ни зашто јој је деда увек повлађивао. Морала сам да казним бабу и да поништим све жеље које сам јој испунила. Надам се да је и она нешто научила из свега овога.

Не треба бити нескроман јер можеш изгубити и оно што имаш и треба бити срећан са малим стварима.

 

АНДРЕЈ ВУКАЈЛОВИЋ II/3